NS, ZP ili AS hibridi kukuruza: kako se biraju po FAO grupi

Svake godine u proleće isto pitanje na pultu: „Koji hibrid da uzmem, NS, ZP ili AS?“ Pravi odgovor retko počinje od oznake instituta. Počinje od broja koji stoji uz naziv hibrida, a to je FAO grupa kukuruza, i od parcele na kojoj će usev stajati.

U ovom tekstu objašnjavamo šta FAO broj stvarno znači, šta se iza oznaka NS, ZP i AS može, a šta ne može zaključiti i kako grupu uskladiti sa zemljištem, vodom i rokom setve. Cilj je da u prodavnicu dođete s pravim podacima o parceli, a ne samo sa imenom hibrida koji je komšija sejao prošle godine.

• Šta zapravo znači FAO grupa kukuruza
• Zašto kasniji hibrid nije automatski bolji
• NS, ZP i AS hibridi: šta oznaka govori, a šta ne
• Da li je FAO 500 kod svih isti
• Kako da FAO grupu uskladite sa svojom parcelom
• Pregled FAO grupa i njihove namene
• Zrno ili silaža: kako namena menja izbor
• Kukuruz za zrno i uloga sušenja
• Silaža i domaćinstvo sa stokom
• Izbor hibrida kukuruza korak po korak
• Tretirano seme i zaštitna oprema
• Najčešće greške pri izboru hibrida
• Zaključak: grupa prema parceli, ne prema navici

Šta zapravo znači FAO grupa kukuruza

FAO broj je oznaka dužine vegetacije, odnosno koliko hibridu treba od nicanja do fiziološke zrelosti. Što je broj veći, hibrid je kasniji. U našim uslovima se najčešće sreću grupe otprilike od 300 do 700, a pri tome se u praksi govori o ranim, srednje ranim, srednje kasnim i kasnim hibridima.

Važno je razumeti šta FAO broj nije. To nije broj dana, nije garancija roda i nije mera kvaliteta semena. Stvarno trajanje vegetacije zavisi od godine, nadmorske visine, temperature i roka setve. Isti hibrid u hladnom proleću i toplom proleću neće dozreti u isto vreme.

Zašto kasniji hibrid nije automatski bolji

Kasniji hibridi po pravilu imaju veći potencijal, jer duže koriste sunce i vodu. Zato ih mnogi biraju iz navike. Ali taj potencijal se plaća na drugoj strani:

• veća vlaga zrna pri berbi, pa i veći trošak sušenja ili kasnija berba;
• cvetanje i svilanje u jeku jula, kada su vrućine i suša najčešće;
• veći rizik da jesenje kiše uhvate usev nepožnjeven;
• kasnije oslobađanje parcele, što smeta pred setvu strnih useva.

Raniji hibrid dozreva pre najgorih letnjih suša i ranije se bere, ali ima niži gornji potencijal. Dobar izbor je ravnoteža, a ne najveći broj.

NS, ZP i AS hibridi: šta oznaka govori, a šta ne

Oznaka NS potiče od Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, a ZP od Instituta za kukuruz „Zemun Polje“. Obe linije imaju hibride u širokom rasponu FAO grupa. Kod AS hibrida preporučujemo da se o poreklu i karakteristikama pojedinog hibrida raspitate kod naših inženjera i u deklaraciji, jer ne želimo da vam tvrdimo ono što ne možemo da proverimo.

Zato je praktično pravilo jednostavno: ne biramo liniju, nego hibrid. U svakoj od tri ponude postoje rani i kasni hibridi, hibridi za zrno i za silažu, tolerantniji i zahtevniji. U prodavnici ih možete pregledati po grupama: NS hibridi, ZP hibridi i AS hibridi. Celu ponudu vidite u kategoriji Seme kukuruza.

Da li je FAO 500 kod svih isti

Samo približno. Grupu određuje selekcionar na osnovu svojih ogleda, pa se hibridi iste oznake iz različitih kuća mogu ponašati malo drugačije, naročito u vlazi zrna pri berbi. Zato podatke o konkretnom hibridu uvek čitajte iz kataloga i deklaracije proizvođača, a ne iz priče sa pijace.

Kako da FAO grupu uskladite sa svojom parcelom

Pre nego što pogledate cenu, odgovorite na nekoliko pitanja o parceli. Od njih zavisi da li ćete ići na raniju ili kasniju grupu.

• Zemljište: na lakšim, plićim i peskovitim zemljištima koja brzo gube vodu bezbednije su ranije grupe; duboka černozemna parcela podnosi kasniji hibrid.
• Voda: bez navodnjavanja usev zavisi od padavina u julu i avgustu, pa je kraća vegetacija često pametniji izbor; sa navodnjavanjem se može ići kasnije.
• Rok setve: ako se setva zakasni zbog hladnog ili kišnog proleća, kasniji hibrid nema vremena da dozori; tada ponekad treba spustiti grupu.
• Namena: za zrno važi vlaga pri berbi, a za silažu ciljate drugačiju zrelost, o čemu pišemo u nastavku.
• Prethodni usev i naredna kultura: ako posle kukuruza ide ozima pšenica, parcela mora biti pravovremeno slobodna.

Ako želite nezavisan savet, pogledajte i preporuke PSSS savetodavne službe na sajtu psss.rs, a lokalne uslove vaše parcele najbolje poznajete vi. Doneta procena sa pola sata razgovora u radnji vredi više od bilo koje opšte tabele.

Pregled FAO grupa i njihove namene

Tabela ispod je orijentir za razgovor, a ne zamena za deklaraciju konkretnog hibrida. Dani vegetacije i vlaga zrna u berbi se između hibrida iste grupe, godina i lokaliteta primetno razlikuju.

Napomena: podeli na grupe nema jedinstvene granice među proizvođačima semena. Uvek poredite broj sa deklaracijom i preporukom selekcionera.

Zrno ili silaža: kako namena menja izbor

Ista parcela može da traži drugačiji hibrid zavisno od toga šta od kukuruza očekujete. Namenu odredite pre nego što otvorite katalog, jer ona sužava izbor više nego bilo koja druga odluka.

Kukuruz za zrno i uloga sušenja

Kod zrna presuđuje vlaga u berbi. Za bezbedno skladištenje zrno se obično dosušuje na oko 14% vlage, a svaki procenat iznad toga znači trošak sušenja ili rizik od budi i plesni u skladištu. Ako nemate sušaru, bolja je ranija grupa koja u oktobru stigne do niže vlage, nego kasna koja stoji na njivi do novembra. O zaštiti uskladištenog zrna pročitajte i tekst Kako zaštititi skladište i ambar od glodara.

Silaža i domaćinstvo sa stokom

Za silažu se bere cela biljka u voštanoj zrelosti, pa je važan prinos zelene mase i ujednačenost zrenja, a ne vlaga zrna. Zato srednje kasne grupe često dobro odgovaraju, uz dovoljno vode. Domaćinstvu sa nekoliko grla često više znači srednje rani hibrid koji se bere na vreme i ne ostavlja bez hrane ako leto bude sušno. Ako želite i zrno i silažu, birajte hibrid iz srednje ranog opsega i planirajte berbu po parcelama.

Izbor hibrida kukuruza korak po korak

1. Procenite parcelu: tip i dubinu zemljišta, zadržavanje vode, nagib, ekspoziciju i prethodnu kulturu. Plitka, peskovita zemlja traži raniju grupu od duboke crnice.
2. Odredite rok setve: kukuruz se seje kad se setveni sloj zagreje na oko 10 °C. Što je setva kasnija, to je grupa ranija.
3. Utvrdite namenu: zrno, silaža ili kombinacija, i da li imate sušenje i navodnjavanje.
4. Izaberite opseg grupa: pogledajte ponudu semena kukuruza i suzite je na dve do tri grupe.
5. Pročitajte deklaraciju: FAO broj, tip zrna, kvalitet semena, rok važnosti i podatak o tretmanu. Preporuke za setvu i gustinu uzimajte sa uputstva proizvođača, ne iz tuđeg iskustva.
6. Pripremite se za rukovanje semenom: videti napomenu ispod.

Tretirano seme i zaštitna oprema

Deo semena kukuruza je tretiran sredstvima za zaštitu bilja. Pri utovaru i punjenju sejalice nosite rukavice, masku, zaštitne naočare i zaštitnu odeću. Prosuto seme odmah pokupite, a ne ostavljajte ga na otvorenom, jer ga mogu pojesti ptice, kućni ljubimci i stoka. Tretirano seme ne sme u hranu ni stočnu hranu. Prazne džakove i ostatke zbrinite prema uputstvu na deklaraciji i ne bacajte ih u kanalizaciju ni vodotokove. Ne sejte po jakom vetru, da prašina ne odnese deo tretmana. Registrovane preparate proveravajte u registru Uprave za zaštitu bilja, a da smo registrovani prodavac vidite na stranici Rešenja Ministarstva poljoprivrede i Zaštite životne sredine.

Najčešće greške pri izboru hibrida

• Izbor po komšiji: njegova parcela ima drugu zemlju, drugu vodu i drugi rok setve, pa isti hibrid ne znači isti rezultat.
• Ganjanje najkasnije grupe: duža vegetacija nosi viši potencijal samo uz dovoljno vode, rani rok setve i mogućnost sušenja.
• Jedan hibrid na svim parcelama: cvetanje svih biljaka pada u isti period, pa jedna sušna sedmica pogađa celu proizvodnju.
• Zanemarivanje roka setve: hibrid izabran za april ne ponaša se isto kada se seje krajem maja.

Rizik razdvojite kombinacijom grupa: na većoj površini uzmite dve do tri susedne grupe i sejte ih u različito vreme. Tako se cvetanje i berba rasporede, a opterećenje mehanizacije i sušare ravnomernije.

Zaključak: grupa prema parceli, ne prema navici

Dobar izbor počinje od parcele, roka setve i namene, a tek zatim od oznake NS, ZP ili AS. Rana grupa štiti od suše i skraćuje berbu, kasna traži vodu i sušenje, a kombinacija grupa raspoređuje rizik. Ništa od toga ne garantuje prinos, jer ga presuđuje i godina.

Pošaljite nam podatke o parceli (zemljište, površinu, rok setve, namenu) i pomoći ćemo vam da suzite izbor. Naše inženjere možete naći u radnji u Nišu (Đuke Dinić 31) i u Beogradu (Kamenička 5a), a seme možete i poručiti online. Sve kontakte nađite na stranici Kontakt.

Česta pitanja

Koju FAO grupu kukuruza izabrati za okućnicu ili manje gazdinstvo?

Najčešće je dobar izbor srednje rani hibrid, jer se bere na vreme, ređe zakasni zbog jeseni i manje trpi sušu. Konačnu odluku donesite prema zemljištu, roku setve i nameni, uz deklaraciju hibrida.

Da li kasniji hibrid uvek daje veći prinos?

Ne. Duža vegetacija može imati veći potencijal, ali samo uz dovoljno vode, ranu setvu i mogućnost sušenja. Na sušnijoj ili plićoj parceli ranija grupa može biti pouzdanija. Prinos se nikad ne može unapred garantovati.

Da li je za silažu potrebna druga grupa nego za zrno?

Često jeste. Za silažu su važni prinos zelene mase i voštana zrelost cele biljke, pa dolaze u obzir i kasnije grupe uz dovoljno vode. Za zrno je presudna vlaga u berbi, pa ranije grupe lakše stižu do skladišne vlage.

Kako da rukujem tretiranim semenom kukuruza?

Nosite rukavice, masku, zaštitne naočare i zaštitnu odeću. Prosuto seme odmah pokupite i držite van dohvata dece, ljubimaca i stoke. Tretirano seme ne sme u hranu ni stočnu hranu. Ambalažu i ostatke zbrinite prema uputstvu na deklaraciji.

Može li se na istom gazdinstvu sejati više grupa?

Može i preporučuje se. Dve do tri susedne grupe, sejane u različito vreme, rasporeduju cvetanje i berbu, pa jedna sušna sedmica ne pogađa celu proizvodnju.