Postrna setva: druga žetva iz iste bašte

Čim se obere rani krompir, grašak ili luk, mnogi baštovani gredicu jednostavno ostave praznu do sledećeg proleća. To je propuštena prilika — ista površina, uz malo planiranja, može dati i drugu, jesenju berbu. Postrna setva je princip koji profesionalni proizvođači koriste da iz iste zemlje izvuku maksimum, a savršeno je primenljiv i u kućnoj bašti. U ovom tekstu objašnjavamo šta je postrna setva, kako je pravilno isplanirati i na šta obratiti pažnju da druga žetva uspe.

Šta je postrna setva

Postrna (druga) setva je sejanje nove kulture na mesto sa kog je upravo skinuta prva, ranija kultura — u istoj sezoni, na istoj gredici. Za razliku od običnog planiranja useva iz godine u godinu (plodored), postrna setva se dešava unutar iste godine: recimo, posle ranog krompira ili graška, obranih u junu, na isto mesto se seje boranija, kupus ili cvekla za jesen. Ovo je različito i od sukcesivne setve (sejanje iste kulture u više navrata radi kontinuirane berbe, npr. salata na svake 2 nedelje) — postrna setva podrazumeva promenu kulture posle žetve prve.

Zašto je postrna setva isplativa

Prednosti su konkretne i merljive:

• Dvostruka berba sa iste površine u jednoj sezoni — više hrane sa istog broja kvadrata.
• Zemljište se ne „prazni“ — bez druge kulture, gola gredica gubi vlagu, pregreva se i brzo je preplavi korov.
• Sveže povrće u periodu kad ga najviše nedostaje — jesenja berba salate, spanaća i blitve stiže baš kada letnje kulture već popuštaju.
• Priprema za zimnicu — kasni kupus, cvekla i mrkva iz postrne setve su upravo ono što ide u tegle za zimu.

Ključ uspešne postrne setve: dužina vegetacije

Najvažnije pravilo je matematika, ne agronomija: kultura koju sadite mora da stigne do zrelosti pre prvih jačih jesenjih mrazeva u vašem kraju (u Srbiji obično sredina do kraj oktobra, zavisno od regiona). Kada birate šta sejati posle rane kulture, izračunajte unazad od očekivanog mraza — brojite dane vegetacije koje sorta traži, i dodajte nedelju-dve „rezerve“ za sporiji rast pri padu temperature u jesen.

Zato su za postrnu setvu najbolje brze i srednje brze kulture: boranija (8–10 nedelja), rana cvekla (55–65 dana), salata (60–75 dana), rukola (30–40 dana), spanać, dok se za spore, dugovegetacione kulture (paradajz, paprika, kukuruz) druga setva u istoj sezoni praktično ne isplati — o konkretnim rokovima za svaku kulturu detaljno smo pisali u tekstu o tome šta sejati u julu i avgustu.

Šta ide posle čega — praktičan plodored unutar sezone

Postrna setva se dobro uklapa u logičan raspored po vremenu berbe prve kulture:

• Posle ranog krompira i graška (jun) — boranija, cvekla, mrkva, kupus (rasad).
• Posle mladog luka i belog luka (jun–jul) — boranija, salata, blitva.
• Posle rane salate i rotkvica (jun–jul) — krastavac, boranija, cvekla.
• Posle ranog kupusa i karfiola (jul) — spanać, salata, rukola.

Pravilo koje treba poštovati: izbegavajte da posle jedne kulture sadite drugu iz iste porodice (npr. posle kupusa ne saditi brokoli ili karfiol, posle krompira ne saditi paradajz ili papriku) — srodne biljke dele bolesti i štetočine, pa se rizik od zaraze samo prenosi na drugu kulturu. Bolje je smenjivati porodice: posle korenastog povrća ide lisnato, posle kupusnjača ide mahunarka, i tako dalje. Mahunarke (boranija, pasulj) su posebno vredne u ovom rasporedu — kao leguminoze, azotofiksacijom obogaćuju zemljište, pa su odličan „prelaz“ pre gladnijih kultura (kupusnjača, paradajza) naredne sezone.

Kako pripremiti zemljište između dve setve

Zemljište posle prve žetve je često zbijeno i osiromašeno, pa mu treba brza, ali temeljna priprema:

• Uklonite biljne ostatke prve kulture — korenje, stabljike, opalo lišće — da ne budu izvor bolesti za novu setvu.
• Plitko prekopajte ili prorahlite zemljište, bez dubokog okopavanja koje bi isušilo dublje slojeve.
• Unesite zreo kompost ili malu količinu organskog đubriva — brza kultura nema vremena da čeka sporo delujuća hraniva.
• Dobro zalijte pre setve, jer je zemljište sredinom leta obično suvo i zbijeno na površini.

Izazovi letnje setve i kako ih rešiti

Postrna setva se najčešće dešava usred leta, kada su uslovi teži nego u proleće: vrela zemlja, brzo isparavanje vode i osetljivije mlade biljčice. Nekoliko mera pravi razliku:

• Redovno, lagano zalivanje do nicanja — seme koje niče po vrućini ne sme da se osuši ni na jedan dan.
• Sejte predveče ili rano ujutru, da mlade klice ne budu odmah izložene podnevnom suncu.
• Malčirajte gredicu slamom ili pokošenom travom — čuva vlagu i snižava temperaturu zemljišta oko klica, o čemu smo detaljnije pisali u tekstu o zalivanju bašte u sušnim danima.
• Blaga zasena u prvim danima (npr. mrežasta tkanina) pomaže osetljivim kulturama poput salate i spanaća da niknu bez stresa.

Zaštita mladih biljaka iz postrne setve

Sitne, tek niknute biljke iz postrne setve posebno su izložene štetočinama koje su leti u punom zamahu — buvač na kupusnjačama, lisne vaši na mladom lišću, puževi posle letnjih kiša. Redovno pregledajte gredicu i, ako se štetočina pojavi, reagujte na vreme odgovarajućim insekticidom ili limacidom za puževe, uvek prema uputstvu i uz poštovanje karence.

Najčešće greške u postrnoj setvi

• Prekasna setva — kultura ne stigne da dozri pre mraza; uvek računajte dane vegetacije unazad od očekivanog hladnog perioda.
• Sadnja iste porodice povrća uzastopno na istom mestu — prenosi bolesti i štetočine na novu kulturu.
• Zanemarivanje pripreme zemljišta — sadnja direktno u iscrpljenu, zbijenu zemlju usporava klijanje i rast.
• Nedovoljno zalivanje u fazi klijanja — najčešći razlog neuspeha letnje setve.

Najčešća pitanja

Koja je razlika između postrne i sukcesivne setve?

Sukcesivna setva je sejanje iste kulture u više navrata (npr. salata na svake dve nedelje) radi kontinuirane berbe. Postrna setva je sejanje nove, drugačije kulture na mesto sa kog je upravo skinuta prva, u istoj sezoni.

Koliko dana pre mraza mogu da sejem povrće za jesenju berbu?

Zavisi od kulture — izračunajte dane vegetacije koje sorta traži i dodajte 1–2 nedelje rezerve, jer rast usporava kako temperature padaju u jesen. Za brze kulture (rukola, salata) dovoljno je i 6–8 nedelja pre mraza.

Da li postrna setva zahteva dodatno đubrenje?

Da, u manjoj meri — pošto je prva kultura već iskoristila deo hraniva, korisno je pre druge setve uneti kompost ili lakše delujuće organsko đubrivo, da nova kultura ima dovoljno hrane za brz razvoj u kratkom vremenu koje joj stoji na raspolaganju.

Za kraj

Postrna setva pretvara „mrtav“ period između dve sezone u drugu žetvu — uz pravi izbor kulture, poštovanje rokova i malo dodatne nege oko zalivanja, ista gredica radi duplo više za vas. Isplanirajte unapred šta ide posle čega, poštujte plodored porodica povrća, i uskoro ćete brati svežu jesenju berbu sa gredice koja je „trebalo“ da miruje.

Sve semenke za drugu setvu, kompost i đubriva, kao i sredstva za zaštitu mladih biljaka, možete pronaći u našoj ponudi, uz stručan savet i brzu dostavu na teritoriji Beograda i cele Srbije.